0


ТАМА ИСТОРИЈЕ

Поново ходам кроз таму.
Са једне стране
леже јалова поља.
Недалеко река кривуда као питон.
Руга се моме животу,
подсмева ми се
распршеним комадима мртвих лептирових крила.
Ова тама позната је тама.
Хранила је моје биће
храном из материце
непрекидно и бестидно,
кроз ратове, епидемије, револуције.
Иста тама
поново је продрла право кроз
моју свест.
Приче о уништеним добрима
у прошлости
огледају се у мојој души.
И у томе, такође,
могу се чути крици из уцвељених срца оних поносних мајки
који оплакиваше свој пут у
Хастинапур.
Чувам све то у своме срцу
и ходам већ дуго
кроз тишину историјске таме.

Асис Санијал



Фотографије: Мирослав Б. Душанић (Мурали и графити - Хилдесхајм)

Постави коментар Blogger

 
Top