понедељак, 7. септембар 2015.

Алфред де Мисе: О поезији као миљеници Божијој

* 11. децембар 1810   † 02. мај 1857
О поезији као миљеници Божијој

Наћи мисао чврсту у бића свог дубини;
уравнотежити је на златној осовини,
немирну, неизвесну, па ипак непокретну;
прогнати успомене; заносу мимолетну,
сну магновеном дати, можда, обличје вечно;
истину и лепоту волети неизречно
и трагати за оним што их у сазвук слаже;
слушати шта у срцу сопствен геније каже;
плакати, смејати се и певати од миља,
усамљен ићи светом, насумице и без циља;
створити врсно дело, пуно плашљиве чари,
од осмеха, од речи, од уздаха, од ствари
која нам за тренутак сву душу собом узе,
бисер начинити од сузе:
песник на земљи нема ниједне страсти дубље;
то му је све имање, живот и частољубље.

Алфред де Мисе


Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: