 |
Власти Младеновићу
Драги мој пријатељу Власто
Ево ме послије ћутања дужег
Ништа ми није помогао бијег
С поезијом сам Ти заст‘о
Свака ми ријеч о врату тег
А строфа непремостив бријег
Опет се обнавља стари адет
Само онај који у амбасади чита
Стихове о тузи и завичају
Тај је признат и цијењен поет
Као некад за вријеме Тита
О њему се пише и сви га знају
Такви су соколи српске ријечи
Њени чувари и барјактари
С њима се маршира у Европу
Док Боже правде салоном јечи
Смјењују се млади и стари
И хвале коктел и добру клопу
Печење с ражња и домаћа љута
Као и слика предсједника на зиду
Залог су да цвјета наша култура
Она никада неће скренути с пута
То мораш да имаш увијек у виду
Када се изучава српска литература
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар