0
Мирослав Б. Душанић
«Уметност наших дана, коју називају „модернистичком“, залутала је и отишла у разврат. Око тога се и сада слажу сви истински пријатељи уметности, који нису раскинули са здравим, истовремено и духовним и природним укусом. Тога су посебно свесни озбиљни и велики уметници наше епохе. Они знају да далека и прелепа будућност не припада модернизму, тој дегенерисаној лажној уметности коју су створили, уздигли, прославили и раширили неутемељени људи лишени духа, људи који су заборавили Бога. После великих лутања, после тешких мука и лишавања, човек ће се освестити, оздравити и поново ће се окренути правој, органској и дубокој уметности; и тако је лако схватити да већ и сада дубоке и осетљиве натуре предосећају ту будућу уметност, призивају је и предвиђају њен тријумф.
Ко покуша да замисли ту надолазећу уметност мора пре свега да одбаци идеју „нечувеног“, „невиђеног“ новаторства, рушилачког преврата, обарајућег „открића“. Сва та јурњава за новотаријама, за невиђеним, за „необичним“ или „вртоглавим“ није ништа друго до манифестација духовне пометње и плод немоћне таштине аутора и снобова у публици, који се досађују и траже „узбуђење“. Будућност ће нам, наравно, донети и нову уметност; али то „ново“ ће изнићи из обновљеног духа и из срца које дубоко осећа, то јест из оних слојева душе који су увек смишљали и доносили на свет сва истинска уметничка дела...» (погледати више)

Иван Иљин 
/Преузето из: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, НУЛТИ БРОЈ; Београд, Спасовдан - Велика Госпођа 2013. - Пријевод: Радослав Божић/

Логос, Београд, 2012.

Постави коментар Blogger

 
Top