0

ПАД ЈЕРИХОНА

Заустави се Сунце!
Стани звијездо гладна
На хиљаде година,
Кроз хиљаде звијезда
Пролазећи к'о кроз
Златна врата
Нађох себе и
Окрећем се свом лицу
Као стубу соли...
И нек се зна:
Проклињем сваког који
Састави овај порочни град!
Заустави се Сунце
Непрегажена звијездо
Због њега ми се и у
Глави врти
Цигле се наше
Пљувачком вежу
А зидине 'ладне
Урастају у земљу
Исувише дубоко
И не стреме небу

Зато заустави се Сунце!
Главу чисту на другу
Страну окрени. Срамота је...
Јер...
Ако те испрљају,
Испрљаће те свима.
Нека бршљан и крваве
Дивље руже за вијека и довијека
Скрију од погледа радознала
Моју срамоту...
Шест дана кружи око
Капије моје
Шест дана довољно је да
Створи се свијет
И ко би издржао
И не би поклекнуо
Да под пушком мушкости
Не склопи очи од страха
И ко би издржао,
А да под пољупцем не отвори
Ковчег са златном коком,
Живота вриједан!
Јер...
Бесквасна је моја земља
А загорјело месо без љубави
...
И Књига каже:
Стало је Сунце
И таквог дана не бјеше...
Ни прије
А ни послије
Јер Господ бјеше пушка
Што војеваше за човјека,
К'о ја за тебе од
Сада па довијека...

Александра Мариловић


Постави коментар Blogger

 
Top