0

Липа

Крај зденца испред врата
липа по цео дан
нуди сенку у којој
сних многи слатки сан.

Урезах у њену кору
љубавних речи број;
у радости и тузи
увек одлазих к њој.

Дуго сам корачао
сам кроз дубоку ноћ,
и моје очи склопи
великог мрака моћ.

А гране јој шумљаху
као зборећ све у шир:
Дођи ми, пријатељу,
овде ћеш наћи мир!

Хладни дуваху ветри
шибајући мој лик,
шешир ми одлете с главе,
ал’ не чу се мој крик.

Сад је далеко место
то, где проведох век:
а стално чујем тај шум:
овде је твој мир тек!

Вилхелм Милер

/Преузето из КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Лист за књижевност и друштвена питања, година LXV, број 1209-1210; Београд, јануар-фебруар 2013. — Пријевод са њемачког Коља Мићевић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top