 |
Ако немаш шта друго, гледај себе у огледалу.
Видјећеш брда, стијене, непроходну прашуму.
Чуђење на Створитељевом лицу видјећеш можда.
Предачку тугу препознаћеш у погледу незнанца,
невјерицу у очима потомака, прикривен страх
у киселим осмијесима сапутника. Сјенку ноћи
на осунчаном небу у позадини тек ћеш окрзнути.
Обрати пажњу на плавкасту тачку сред твога чела;
можда је иза ње пролаз ка другим хоризонтима.
Ако немаш шта друго, гледај свој лик у огледалу.
Видјећеш чудо невиђено... Загонетног странца.
7. 11. 2011.
Ранко Павловић
 |
Нема коментара:
Постави коментар