1

Нијемо светилиште

Ја не познајем тајне времена
Зашто су неке године сушне
А неке родне
Роб сам свакодневних навика
Не сналазим се у револуцијама
Вријеме ме увијек претекне
И ја се изгубим у сјенкама
Кад се буре стишају и наступи тишина
Откријем да сам на голом камену
Наг и збуњен као дијете
Пребирем маховину

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... среда, јануар 20, 2016

Где год да се окренете, величанствен пут, предели. Ово није поезија, више је од поезије. Да, Ваши записи су, драги Мирославе, изнад поезије. Сам Божји дах.

 
Top