0
Seiichiro Shishido
Потоп

                         У спомен на Жарка Команина


Праћен погледима радозналих очију кроз кључаоницу
Пролазник се зауставио и убрао цвијет бијелог сљеза
Прошао поред чокота винове лозе и грма дивље руже
Онда је убрзао корак и нестао у плавети на хоризонту

С вечери су у многим домовима засвијетлиле свијеће
Цијелу ноћ кликтале су совуљаге а пси остали нијеми
Умјесто пијетлова нови дан најавиле муње и громови
Са околних брежуљака кровове кућа притисли облаци

И прије него што је село потопљено огласило се звоно
Само од себе распростирући потмуло и посљедњи пут

Мирослав Б. Душанић


Satoru Tsukamoto

Постави коментар Blogger

 
Top