2

…И однекуд помислиш како ситни ритуали, попут испијања чаја, мотања дуванских цигарета, поподневне партије шаха или странице – две пред сан, и томе слично, представљају твоју последњу одбрану, границу иза које свет коначно престаје да постоји и, у неком нарочитом погледу, осетиш дубоко интимно задовољство, и зажелиш се напрасно тихе и благе посебности, нечега још у чему би само ти скрушено и питомо уживао и по чему би био другачији од свих осталих, макар то било и штуцање у тишини и – насмејеш се за себе и постану ти одједном драге све личне необичности.

Станимир Трифуновић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао... недеља, јануар 10, 2016

Свако добро Мирославе!

Мирослав Б. Душанић је рекао... недеља, јануар 10, 2016

Хвала!
Како нам Господ да...

 
Top