0
У башти (1946.)
БИЦИКЛ МИЛАНА КОЊОВИЋА

коњовић вози ко и жари и иби
сомбором паризом по целом свемиру
црта по ваздуху земљином шеширу
каменом змијцу глухој води слепој риби

пламсају све боје трепте трнци смрти
(са)храна уму су срцу лудој глави
руварчев то (у)штап лазин осмех плави
вељков градом диван нескрајно се врти

минути мину и часи блесну хитро
одхује годи у густу века тмушу
зазове бог те а ти одјекнеш цитром

забодеш трн у трн те препуниш душу
док друмом јурца то обожени циклист
што руком уз срце уморан стиска кист

Душан Стојковић


Зрело жито (1938.)

Постави коментар Blogger

 
Top