0
* 1948   † 1997
јер само још овде могу да видим 
пчелу и лептира на једном цвету 
из пене брзака неки тајни дим 
и у њему све друмове на свету
/Љубиша Мишић: Господине побегао сам мало од људи/


молиће се за ме моје речи 
а нигде ме неће бити 

као што ме одавно нема 
као што ме никад није било 
/Љубиша Мишић: Господине волеће ме једном моје речи/


у црвеној тишини кроз моје очи за јутра 
и богови мора да певају јер ћу их звати 
док слеп у ништавилу обасјавам смрт изнутра 
све што сам даље од песме мртви ће ме препознати 
/Љубиша Мишић: Анђео у изгнанству/

Постави коментар Blogger

 
Top