субота, 16. јануар 2016.

Мирослав Тодоровић: ДАН СТВОРЕН ЗА СТИХОВЕ


ДАН СТВОРЕН ЗА СТИХОВЕ

Срећа је писати стихове
а притом не схватити да си стваралац
                                                      В. Бурич


Дан се претакао у стихове
С вечери спрам расутих звезда
Слушао сам одјеке дана
Фијук косе опојни мирис трава
Крилио се ваздух за душу песме о томе

Поезија живота је светлуцала
Универзално у капљицама росе
Као шум ветра у крошњама
Хујали преко свега миленијуми
Исписивали у плаветној измаглици брда
Постојанијој од мермерних статуа
Видим их и ове вечери на старим новинама
Припремљеним за ложење ватре

Невешто сам и данас косио траву
Позно учио вештине рада на земљи
Уморан седео у хладу смреке
Отуд мотрио древну књигу пејзажа
Тумачио облаке бродио са њима небом
Из свега слушао далеки дашак песме

Оштар фијук косе плашио косове
Престајали су да звиждућу своје оде животу
Из крошњи околног воћа пратили чудног косача
Зашто ремети спокој њихов незвани гост

Чуо сам из сећања како Отац звонко оштри косу
Знао је тајну бруса и сечива
Познавао алат у душу слушао говор трава

Живели узајамно испуњавали судбину

Стих антологија је гнездо
Са тек излеглим тићима у трећем реду малињака

Трепери лисје у ваздуху чује крило
Видљива лирика лета са музиком предела

Чујем је из свега
С вечери спрам расутих звезда стихови

Трешњевица, 2005/2007.


Мирослав Тодоровић



Фотографије: Кућа у Појезни у којој сам одрастао и Душанића тукови, по којима сам "табанао"...

2 коментара:

Veselinka Stojkovic је рекао...

Кућа у оваквом зеленилу, у овој лепоти, у овом богатству… Није чудо толика Ваша веза са природом, са животом.
Саставила се два здравља: Тодоровићева песма и Ваша Појезна, драги Мирославе.

Veselinka Stojkovic је рекао...

У овој светлости.