 |
помрачења
(фрагмент)*
и стојим пред огледалом
узнемирава ме тишина
њене боје и нијансе
титраји сјенки несталних
попут привида
и сабласти и изроди
са убрзаним покретима
на закрченим стазама и
пролазима
који извиру из дубине ноћи
и ројеви слијепих мишева
и жељезне полуге
пластичне кесе и дијелови
коже с крвавим траговима
и глисте и црви и пијавице
сивкасте смјесе непознатих
излучевина
ко сам ја
у глуво доба свакe ноћи
искрадем се на прстима и
ходочастим у лику еремита
удишем смрад и газим жицу
труле мреже
надувене пацове жабе
наслаге муља и пијесак
колоне мрава животињске
скелете обрасле лозом
повијушом
и шипком и густом остругом
док утамничени у шибљу
љешњака и драче
обрушени кућерци спремници
и магазе
ко сам ја
сањам ли и кога да призовем
и приупитам
мрачан и болестан
гдје су ти људи моји славни
преци
бркати старци с лулама
и причама као из рукава
о чобанским фрулама прелима
о поноћним играма заносних
вила
и вилењацима око воденица
гдје су ти свјетови
са хајдуцима усамљеним
вуковима
и вукодлацима у недоба
Мирослав Б. Душанић
* ПОГЛЕДАТИ ТАКОЂЕ
 |
Нема коментара:
Постави коментар