четвртак, 04. фебруар 2016.

Тони Пердић: У потрази за песмом


у потрази за песмом
  
       "Добра пјесма није никада коначна
       ....
       она сатире и држи данима и годинама у бунилу
       и грозници
       за њу нема лијека нити је пронађен
       нити ће га икада бити
       њу ни вријеме не може да прогута
       а камоли човјек"
                                                    Мирослав Душанић

све смо ближи хепиенду, драги Мирославе,
ето, и Кортни Кардашијан се помирила са Скотом Дисиком.
мирише пролеће у неким налетима благог фебруара.
пре неки дан сам срео друга из клупе. 
мало смо ћаскали на кул месту у граду, 
у хитној, уз чашицу инфузије.
и само нам је било мало глупо да се питамо како смо...

знаш, драги Мирославе, у мом малом месту 
појам песник је прилошка одредба за дијагнозу,
и ја, поштујући Хипократа, настојим да о томе не лајем около.
бежим од чудних и сажаљивих погледа...
сада, када смо све ближи хепиенду.

једино, ту, међу дуњама, у твојој ризници,
препознам себе — песника
прилично архивираног (у немачком архиву за литературу)
и почнем да сањам о бесмртности и крепи ме та помисао.
мада ме сумња (са погледом Харвија Кајтела, у реклами за виски),
готово на истом месту изнова саплиће.

једном сам сањао Хану како ме пита: 
мислиш да си ме купио тим спектакуларним жонглирањем?
да би потом нестала у некој магли, крај себиља, 
мада је то могао да буде чак и Мостар или Вишеград... 
не оријентишем се добро у сну.
шта су катрени наспрам десет ћевапа са луком, шта су каријатиде
које придржавају само нежне заблуде, драги Мирославе.

све смо ближи хепиенду, драги пријатељу,
док се опиљци северњача таложе по праскозорју 
и по јастуку који мирише на детињство и завичај.
све смо ближи. ми, сањари — волонтери. 
ми, песници — гласници стрепње и јеванђеља.

Тони Пердић

Нема коментара: