 |
Све што сам видио могло је да буде пјесма
У Зелину је то кључ од пансиона
И поглед у плаво небо с дрвеног балкона
Дрвореди бреза и старих јасенова
Гнијезда у стијенама од креде на рту Аркона
Јабланови у Прори устремљени ка Богу
Пристаниште у Сасницу и коморани
Који у ставу мирно практикују јогу
Житна поља између Путбуса и Позерица
Камен шкољке густи коров ситан пијесак
Лидијин сан мешкољење благи осмијех лица
Облаци изнад Балтика муње и громова тресак
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар