0

ТРАЖЕЊЕ

Хтео си равницу
из мог погледа.
Дадох ти.
Уморно тело
одмори.

Хтео си јабуку
што на длану мом узре.
Пружих ти.
Можда ће у твојим жилама
љубав да се роди.

Хтео си
звездану нит из моје
душе.
Разнизах, срмену,
теби на дар.

Нада Аничић Црљеница


ДЕВОЈЦИ ИЗ КУКУРУЗА

Кажеш, упознао си девојку
израслу на пољима кукуруза,
са кожом белом боје неба.
Рече ми душа јој широка
ко Равница у недоглед.
И чини се питома и кроти се
лако —
пред бичем савија.

Ал онда, изненада, пркосна
излете птица,
моћним крилима залепрша ко
муња небеска!

Рука ти клону одједном,
светлосним огњем пресечена.

А она — одлепрша: неукроћена,
сред небске пучине.
девојка — израсла
на кукурузном мору
плаветном.

Нада Аничић Црљеница

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top