0

ТРЕБА МИ ЈЕДНО ДРВО

Треба ми једно дрво
Једна тиха бреза или мирисна липа
Да ме својом кором утеши,
када на њу наслоним груди
да јој откуцаје срца пренесем.

Треба ми дрво,
да ме боље од човека чује,
и раздели увојке моје косе, лишћу,
крошњама, земљи.

Један столетни храст или стамени бор
Да му у корење усадим тишину
Да заједно растемо и ћутимо
док гледамо како радосно јуче,
постаје болно данас,
зарад мудрог сутра

Треба ми ветар,
да мелодију моје душе удахне тужним врбама
и претвори је у неспутану песму њених грана.
Треба ми моје дрво...

Па затворим очи и помислим:
" Боже, како је дивно што си створио шуме.
Јер коме би шапутала тајне свога живота
и ко би ме, од багрема боље чуо.
Он тако лепо слуша
Лепо...
Боље, него људи"...

Лара Дорин
Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top