 |
И када ти мрси косу
и голица те по носу
са четири стране дува,
ветар увек леђа чува.
Кад нестане снаге, воље
кад помислиш, нема боље
снага нека у те груне
чим ти ветар мало дуне.
Ветар ти је друг неживи.
Сунце, Земља, вода, као...
Отераће облак сиви
да наставиш где си стао.
Мирјана Балтезаревић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар