0

ПРОГУТАНЕ ТИШИНЕ

Ако мој глас постане тиши,
и ако изговорене ријечи изгубе смисао
чекајући у редовима спремне за борбу,
не дај да започну прве — изгубићу.

Боље остави празно мјесто до себе
за вјечност и непостојање.
За све прогутане тишине
и понеку грубост о коју смо се саплели,
јер давно спаковани кофери ношени руком времена,
прекривени прашином,
одају смрад распалих живота.

Кад напуне носнице присутних,
ми више нећемо бити ту.

Славица Карамановић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top