0

ТЕГОБА

Стеже ме нешто у промуклом грлу
Попут ножа жиле ми реже
Немам гласа, не могу да писнем
А тако бих желео да вриснем јако
Да задрхте прозори, попуцају стакла
Да се зарђала врата отворе од буке
Док грми крик бола, муке
Да се прочисте ове собе
Од трулог задаха тегобе
Не могу да писнем
А тако бих желео да вриснем јако
Када бих само могао да пустим свој глас

Душан Радојевић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top