петак, 1. април 2016.

Станимир Трифуновић: Док чекаш мене…


Док чекаш мене…

Док чекаш мене А од мене ни трага ни гласа
И шћућурен твој крик пољем копни
И јечам таласа…
Из очињих опни букет суза дозрева
За корак што кроз тишину оклева
Па бих да порекнем да те икада љубих
И своје кости међ` твоје грејах
Када студен крене
Низ векове студене
…Без лица и броја

Док чекаш мене А од мене ни трага ни гласа
У час из часа душу прогањам
Али залуд
Залуд
Још те сањам
Земљо моја

Станимир Трифуновић
/…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА/


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: