0
“В комнате моей живет красивая...“

В комнате моей живет красивая
Медленная черная змея;
Как и я, такая же ленивая
И холодная, как я.

Вечером слагаю сказки чудные
На ковре у красного огня,
А она глазами изумрудными
Равнодушно смотрит на меня.

Ночью слышат стонущие жалобы
Мертвые, немые образа...
Я иного, верно, пожелала бы,
Если б не змеиные глаза.

Только утром снова я, покорная,
Таю, словно тонкая свеча...
И тогда сползает лента черная
С низко обнаженного плеча.

1910.

Анна Ахматова


“У мојој соби живи једна лијепа...”

У мојој соби живи једна лијепа
Спора, црна змија
Баш као и ја, исто тако лијена
И хладна је као и ја.

Када слажем чудесне приче у ноћи
На ћилиму крај огња црвеног
Смарагдне, равнодушне њезине очи
Гледају црте лица мог.

Ноћу моле молбе уплакане
Слика је мртвих и нијемих,
Друкчије жеље биле би пожељене
Да није очију њених.

Само јутрима изнова ја покорна
Топим се ко свијећа танена
И тада ми исклизне црна тканина
Са обнаженог рамена.

1910.

Ана Ахматова

/Преузето из Часопис ‘‘ПОЕЗИЈА’’, Година 1, Број 1, Сарајево; Децембар 2015. — Пријевод: Миа Бајић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top