 |
СПАСЕЊЕ
Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване "васељенске ћивтице".
Али за кога је, чак и ту
Соната opus 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.
Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити —
Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном
Па се теше, па се смеше
Па се лече, слатко трују
Исцељују, својим пленом —
Бетовеном...
Станислав Винавер
/Преузето из ПУТЕВИ, месечне свеске за уметност и филозофију; Број 2, Издања МАРСИАС, Београд, фебруар 1922./
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар