0

СПАСЕЊЕ

Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване "васељенске ћивтице".

Али за кога је, чак и ту
Соната opus 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.

Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити — 

Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном
                 Па се теше, па се смеше
                 Па се лече, слатко трују
                 Исцељују, својим пленом —
                 Бетовеном...

Станислав Винавер
/Преузето из ПУТЕВИ, месечне свеске за уметност и филозофију; Број 2, Издања МАРСИАС, Београд, фебруар 1922./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић 

Постави коментар Blogger

 
Top