 |
Пребројавамо премијерне сусрете
Чим се саплетемо,
Додајемо их на ране као шећер,
Да зацеле па да наставимо!
Нема нам друге...
Као џепови рукама што фале
Кад је зима,
Радости нам фале,
Машта која дворце твори,
Праштања изгубњена
У загрљајима јутарњим.
Нек трче по лицу као грашке зноја
Нека одзвањају звона за нама
Пожарним звуком живота
Сусретања нам првих!
Душан Ђорђевић – Нишки
 |
Нема коментара:
Постави коментар