 |
Усамљено
Поред пута дрво стоји
Час облаке час под собом
Лишће броји
Иструлило
Много га је с годинама
И однио много вјетар
По странама
Осушене
Гране крошње су остале
И жалећи и стремећи ка онима
Што су пале
Усамљено
Поред пута дрво стоји
Час до неба час до земље
Дане броји.
Јелена Глишић
/БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, број 47, година XIV, јануар – март, 2016./
 |
Нема коментара:
Постави коментар