0
Да будемо пјесници

Наши раширени дланови 
Немирни чуперци
У љубавном загрљају
И из ока сузе благодарне

Да се не изгубимо сјетни
Док ликови пријатеља се муте
И не паднемо стрмоглаво
У мирној улици

Отварамо шкриње
Да би изабрали пут у средиште
Власите душе
И посветили се позиву писања

Да не посустанемо потиштени
У крајолику Елиота и Паунда
И подбацимо у људскости 
Код Бекета и Јонеска

Можда се поново сретнемо
Као сјенке у сну
И поведемо дуге разговоре
У Новом Вавилону
Празнину да премостимо
У Србији пред апокалипсу

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top