0
ПРИСЕЋАЊЕ

Понекад ноћу себе изгубим
и онда се ујутру изнова сабран
препознајем,
по траговима.
Пре свега, по тиковима;
а имам хиљаду специфичних тикова:

кад гледам с прозора,
кад идем на посао,
кад се грчим на столици,
кад прсте умажем мастилом.

Посебно
кад немам места,
кад не могу нигде да се скрасим
за веки веков.

Када сам у граничној ситуацији
и кад од чуда не могу да се препознам
никако,
потребни су ми дани
да постанем обичан
као други.

Марин Сореску


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top