0

Феникс

И умирем свако вече
Док дува повјетарац 
Изађем из тијела
Станем на гребен
И будем феникс
Који се стропоштава
У космичку јаму 
Да би сачекао зору
И поново васкрснуо


И сваког јутра исти ритуали
Дрхтавим рукама бришем 
С лица трагове болести 
Пеглам боре и подочњаке
И обнављам се за нови дан

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top