0
ПОСПАНКА

Он ми се подсмијавао 
Да сам поспанка 
А онда заспи прије мене 
А када легне, читав кревет 
Заузме 
И отме покривач! 
А ноге му дуге 
Те ноге од седам километара 
Кажем вам: дуге, предуге 
По читавој соби разбацане 
Несагледиве 
И у пауковим мрежама 
Чарапа његових има! 
Ја крпити не знам 
А вазда су подеране 
(Као данас му приче) 
Шћућурим се онда у 
Његову шаку 
Па ме дахом покрије 
Ни деку, нити јорган 
Тај не дозвољава 
Ваљда из љубоморе..?! 
Само он смије да ме угрије

О како себично 
Мислили смо: остаће тако 
Морала би се негдје 
Пореметити клима... 
Сада ћутљиво свако своју 
Деку узима, а јастук као пас 
Режи између 
Једино са шутњом, 
Траком преко бесмисла 
Све још има смисла...

Александра Мариловић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top