0


Чекајући барбаре

Што ми то чекамо, на тргу окупљени?

То барбари треба данас да стигну.

Зашто је у вијећу сав посао стао?
Зашто вијећници сједе, не доносе законе?

Зато што ће данас стићи барбари.

И какве сад законе да доносе вијећници?

Барбари, кад дођу, доносит ће законе.

Зашто је наш цар устао тако рано,
И зашто сад сједи пред највећим вратима града
На пријестољу, у гримизу, са круном на глави?

Зато што ће данас стићи барбари
и цар сада чека вођу њихова
да га достојно прими. Спремио је за њ
чак и повељу. У њој му поклања
титуле многе и наслове.

Зашто су конзула два и претори наши данас
изашли у скрлетним, златом везеним тогама?
Зашто наруквице носе с толико аметиста
и прстење с толико блиставих смарагда?
Зашто данас носе драгоцјена жезла,
с интарзијама сјајним од сребра и злата?

Зато што ће данас стићи барбари.
А такве ствари забљескују барбаре.

Зашто говорници врли не дођу ко увијек
да говоре држе, да кажу што имају рећи?

Зато што ће данас стићи барбари.
Њих гњаве реторика и говори јавни.

А сад, што значи ова нелагода нагла и ово
комешање? (Како су се само лица уозбиљила!)
Зашто се улице и тргови изненада празне
и зашто се враћају сви кућама, у мисли задубљени?

Зато што је ноћ, а барбари нису дошли.
Дошли су само неки људи с граница
и веле да барбара више нема.

И сад, што ће сад бити од нас, без барбара?
Они су били какво такво рјешење.

Константин Кавафи 
/Пријевод: Антун Шољан/


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top