0

ЗЕМЉА УБИЈЕНИХ ПЕСНИКА

Између арктичког круга
и руке Тропике
(између страсти
и мисли)
и толике даљине од неба!
цвета једна земља
прелепа
и богата
земља убијених песника...

А допиру стихови.
Надиру тамни.
Разједају ме.
И ето,
по традицији,
жетелица замахује
да пожање
рукохват сунчевих зрака...
Па ти си жив!
негодује орлица.
Вук вреба ране очима.

Земља за мене!
Земља дубоко у мени!
Вичеш из бесаних часова.
Луда Марица крви
подрива ми обале
Срца.

И ја учим
да пишем стихове
у земљи убијених песника.

1962.

Љубомир Левчев
/Пријевод са бугарског: Ристо Василевски/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top