 |
Суштина је убиједити матицу, понудити јој
сигурност и слободу неометаног развоја.
Зато је отац данима припремао кошнице,
утрљавао у њихове зидове благе смоле
од бора и смрекиног дрвета. Све пукотине
и оштећења глачао и затварао најбољим
воском. А круна свега је његова водица,
тајни рецепт од одабраног биља пријатног
мириса, и љековитог, за чију основу је
коришћена цијеђ од милодуха и раствор од
шећера. С њом су с вањске стране прскане
кошнице, њихови носачи и подлоге, кров
и цијели простор пчелињег станишта…
Мирослав Б. Душанић
 |
2 коментара:
Кад би људска матица била пчелиња, али није, нема хармоније и зато ће увек бити хаос. Пчеле су благословене. И зуј њихов, најлепша је песма. Све врви од живота. Рад и радост смисао су живота.
Док смо били дио природе било је добро, за примјер живљења смо имали заједнице пчела, мрава и других "божјих створења"...
Али данас смо урбани појединци са исуканим лактовима и до неког свога циља крочимо и преко мртвих. Ништа нам више није свето...
Постави коментар