 |
Све је метафора као у досијеу Рајнера Кунцеа
немојте призивати вољеног песника
опрезно се жалузине подижу а завесе размичу
невреме прекида телефонску везу
полако у провидној шољи чај мења боју
неко је одшкринуо врата а други леденим
погледом зауставио Марију од Вршца
нежно милујем отаџбину између прстију
јер она не воли пуритански ред и кикот закона срца
нечије се око дошуњало до мене
немојте призивати Рајнер Кунцеа
небо се дави у псима луталицама
једино су сведоци криви за виђено
злочинац нестрпљиво чезне да буде откривен
немојте призивати вољеног песника
јер никог више нема.
Петру Крду
/Пријевод са румунског: Владимир Зорић/
 |
Мирослав Б. Душанић: Поглед из моје дневне собе
3 коментара:
Леп поглед!
Из дневне собе се излази на балкон, И сада када је напокон озеленило пружа се диван поглед на унутрашњост дворишта. Понекад претрчи зеко, док су вјеверице и разне птице нешто чешћи гости...
Ето песама!
Постави коментар