0

ОПРОШТАЈ С МАЈКОМ

Мајко! Твој стаклен поглед душу моју мути
и режу ми зјене изломљене боре...
Скамењена, модра, твоја усна ћути,
а ја чујем тихе, њежне разговоре.

Још једном, мајко, о још само једном
топле прсте ти у косу ми урони,
да осјетим, мајко, у том јутру леденом
жар љубави твоје. И док звоно звони,

само једну ријеч утјехе ми кажи,
па склопи око што у бескрај жури,
осјећам да тај поглед мене тражи
док низ свело лице задња суза цури.

О, та би суза хтјела рећи много:
пољубац мајке што на пут се спрема,
и савјет прије но се каже: „Збогом...“
њежну љубав мајке које више нема!

Данило Киш

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top