Одлуком Берлинског конгреса 1878. год. дата је Аустро-угарској монархији управа над Босном и Херцеговином. Она је почела, више због својих потреба, да изграђује и развија мрежу ускотрачних пруга у БиХ. Неколико жељезничких компанија је учествовало у изградњи ових пруга, и све оне су и послије изградње остале у њиховом власништву. (У мом осврту нећу помињати компаније које за град Дервенту нису од значаја.)
Једна од њих je Царевска и Краљевска Босанска Жељезница (ккBB - Kaiserliche und Königliche Bosnabahn / Royal-Imperial Bosnian Railway) koja je од 12. фебруара 1879. год. до њеног престанка постојања (27. јула 1895 године) пустила у промет више дионица ускотрачних пруга. Дионица Босански Брод - Дервента - Добој изграђена је већ 1878. год., а 24. марта 1879. год. пуштена је у промет.
Престајањем рада ове компаније, изграђена мрежа ускотрачних пруга је прешла у руке Босанско-Херцеговачке Државне Жељезнице (BHStB - Bosnisch-Herzegowinische Staatsbahn / Bosnian-Hercegovinian State Railway.), која је своју мрежу ускотрачних пруга успоставила 1883. год.. Извршеном анексијом Босне и Херцеговине од стране Двојне монархије (05. октобра 1908 год) ова је компанија 02. децембра 1908 год. преузета и преименована у Босанско-Херцеговачке Земаљске Жељезнице (BHLB - Bosnisch-Herzegowinische Landesbahne / Bosnian-Hercegovinian Land Railway).
Ова карта са уцртаним ускотрачним дионицама је из 1914. год. (на њој нису уцртане индустријске и шумске жељезнице) |
Након Првог свјетског рата (1918. год.) ову компанију преузимају Жељезнице Срба, Хрвата и Словенаца (СХС / SHS). Од 1933. год. власник пружне мреже су Југословенске Државне Жељезнице (ЈДЖ / JDŽ), а од 1953. год. Југословенске Жељезнице (ЈЖ / JŽ).
На карти објављеној 1926. год. у „Koch/Opitz“ се види дионица ускотрачне пруге од Дервенте до Добоја (црвено је маркирана путничка а плаво индустријска и шумска траса |
Овдје је вриједно напоменути да је Дервента имала везу и са Славонским Бродом, јер је Босански Брод, пругом нормалног колосијека преко моста на Сави, био повезан са овим градом. Изузетно важно за Дервенту је било и повезивање са Добојом, на тај начин се нашим грађанима по први пут пружила могућност да путују и дубље ка Зеници, Сарајеву итд.. У Дервенти је била и привремено смјештена прва Дирекција краљевских и државних жељезница.
Пруга је као нерентабилна укинута од стране Југословенске Жељезнице 1968. год. Укидањем пруге Омладинска улица у Дервенти у потпуности мијења звој изглед. Господин Савко Пећић ПЕСА на свом блогу објављује једну непознату фотографију, највјероватније из посљедњих дана ускотрачне жељезнице у Дервенти.
Зграда жељезничке станице је потом кориштена у различите сврхе, једно вријеме и као угоститељски објекат. На нашу велику жалост и срамоту, нечијом вољом зграда бива порушена у мирно доба, након посљедњег ратног вихора у нашем крају. Фотографија рушења је објављена у блогу господина Пећића. Тако је и посљедњи траг истријски важне жељезнице потпуно избрисан са лица земље. И мада је историја босанско-херцеговачке ускотрачне жељезнице добро описана у литератури, грађа из тог времена везана за наш град је прилично оскудна и своди се на пар фотографија, најчешће несигурних датума снимања и непознатих фотографа.
На овој фотографији приказан је пролазак „Ћире“ кроз Сијековац (прије скретања за рафинерију - „пријелаз код Пиваша“) |
Посљедњи возни ред (за период 26. 05. 1968. - 31. 05. 1969. год) |
Мирослав Б. Душанић
Додатак: објављено 26. 05. 2009. год. у Дервентским новинама „Добошар“:
5 коментара:
Dragi moj prijatelju, kako je sve na nekim talsnim dužinama. Ja taman razmišljam da nešta oko toga pišem, pa stalno odustajem, za sledeći put,a onda ovako lijepa i iscrpna kratka priča sa dosta fotografija. Ne bih imao šta dodati, osim da su Austrijanci za veliko čudo i danšnje graditeljske poduhvate prugu od Broda do Dervente izgradili za nepuna dva mjeseca.Tako je to bilo nekad sa lošijom tehnikom, a bojlom gradnjom.
Duguješ mi ove ćirine fotose,a ja
ću da pripremim moju priču o ćiri pod nazivom ''Lula duvana do Doboja''
О комшија,остадох до касно читајући овај прилог о жељезници и гледајући ове лијепе и занимлјиве слике.Гдје се само сјети о томе писати.Пробубио си у мени неку носталгију иако никад нисам ни видио ћиру у Дервенти.Ваљда зато што су нам старији о томе причали
Поздрав!Перо
Грешка у мом куцању,није пробубио него пробудио.Перо
Драги мој Перо,
са годинама човјек се свега сјећа и та сјећања, колико год била лијепа, из дана у дан постају интензивнија и на крају боле...а што се славног „Ћире“ тиче, ту „колају“ многе интересантне догодовштине и наводно истините приче - посебно оне које чушмо при тајним прислушкивању разговора наших очева, вјечитих сезонских радника из наших, „Богу иза леђа“ пасивних крајева. А наши очеви су знали лијепо да зборе...веома често се питам, да ли су они сами себе лагали, онако узпутно, да би олакшали тешки живот „најамног радника“ тамо негдје у далеком Срему, Банату, Барањи Бачкој или некој другој - да ми опростиш на изразу - у сваком случају, туђој „јебивјетрини“...
Нису ни све приче о „Ћири“ и из „Ћире“ ведре, многе од њих су биле трагичне или у најмању руку тужне,али њих се наш човјек нерадо сјећао, као бијаше давно...те заборавило се, или би само одмахнули руком и рекли: „Не поновило се!“.
...има много тога из наших крајева (посебно из наше сеоске средине)вриједно помена...но драги Перо, о томе можда неки други пут...
„Твоја посјета“ ме је пријатно изненадила и обрадовала - надам се да неће бити прва и посљедња...
Остај ми здраво...
Искрен поздрав од Мирослава
П. С.
...пусти грешке у типкању, то је небитно - важно је да ми комуницирамо!!!
Emotivo mundo de recuerdos! qué bellas las fotos! y..
Wonderful Spring Poem in the upper entry!!
Постави коментар