 |
| Савко Пећић Песа |
Mоја земља моје срце
у срце урасла
црвена и плава
у мозак уплетена
бијела и пепељаста
у мени испружена
лежи земља
моја земља
сунце злато
повијено
гледа
облак сребрно
осјенчен
црн и смеђ
пијесак
воде
бистре и мутне
шуме травњак
преко хиљаду
биљки
пузавица
зелено-изнијансираних
вјетром очешљани
маслачак
лимуно-жут
ритмички клањајући се
покреће
земљу моју
земљу и удара
често пречесто
и затеже
кишну дугу
око срца
мога срца
и пали
га
Мирослав Б. Душанић
/са њемачког препјевао аутор/
5 коментара:
Predivna pesma.
Odabir fotografije upotpunjuje emotivnu sliku koju ste "bojili" rečima.
Nostalgija je teško osećanje ali oplemenjuje dušu kao ljubav i želja za nedostižnim, kao nada i vera u večnost.
Srdačan pozdrav i prijatan dan, želi Vam
Nadica
Pesma sete, tuge i nostalgije... Prelepa.Mogla bih reći:monumentalna, jer je tako postojana, stamena... brižno čuva pesnikovu sliku o dalekoj, rodnoj zemlji i sliku lepote koju je za sobom ostavio. Pesina fotka verno upotpunjuje tu sliku.
Ох , како је ово добро написано пријатељу мој.Човјек мора некад да изливом емоција учини себи ужитак и пригуши вереме.
Одлично, одлично, одлично.
"Одлично, одлично, одлично." Како је ово добро!
Одлично, да.
Хвала, драга Веселинка.
Постави коментар