недеља, 17. јануар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Наша дворишта

Перо Васлић: Жалосна врба
Наша дворишта

изгубљени су хоризонти
и нико више не зна
гдје ничу усправни храстови
ни громова ни муња нема
да их уз јеку сасијеку
чудно се данас узгаја дрвеће
које се под сваким вјетром повија
од дједа до унука
у нашим двориштима
цвјетају само врбе
жалостиве

Мирослав Б. Душанић

7 коментара:

PESA - dar је рекао...

Како лијепо речено са толико порука ''....жалостиве врбе'', које се морају повијати.

Rachel је рекао...

schaukeln

malen will ich dir
einen garten
mit vielen blumen und bäumen
vielen vom wind bewegten träumen
ein sonnenbild
mit tausend goldenen strahlen
und einer schaukel am ast
die über himmel
und hölle schwingt

Rachel

herzlich, Rachel

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

...i pognute tuže
istrgnute,
u beton okovane,
tek poneku ranjenu dušu
sete na srećne dane...

Vrlo lepa pesma. Pozdrav.

mdsol је рекао...

Pois!
:))))))

ex - il@miro је рекао...

Драга Тодоро,

могло би да се настави и у том смјеру, но онда пјесма (из више разлога) губи на својој „патриотској и политичккој тежини“...
Не знам да ли ти је познато, Срби су одвајкада избјегавали да гаје ЈАДИКЕ (народни израз за жалосне врбе и брезе) у двориштима, јер су вјеровали да ово дрвеће шири око себе жалост и тугу...њихове гране нису чак ни у куће уносили, јер су вјеровали да ће уношењем гране ЈАДИКЕ кућу задесити несрећа... О ЈАДИКАМА у Спбском предању има веома много интересантних вјеровања, а и много се помињу и у народним пјесмама...

Vaslić Pero је рекао...

Здраво Мирославе!
Можда је врба у стварности веома срећна,а то што је ми зовемо жалосном је наш проблем,можда је само то жалости,али на жалост ми не можемо да комуницирамо са врбом да би сазнали праву истину.

Пуно поздрава теби и твојима из Темерина и хвала на објављивњу слике.

Veselinka Stojkovic је рекао...


Снажно!