четвртак, 28. октобар 2010.

Дио писма пронађеног у боци, у водама једног великог свјетског океана

© by StellaN
Драга моја Хана!

Иако са великим закашњењем сазнао сам за твоја обраћања мајци. Била су три, рекли су ми припити морнари у лучком ресторану. Испијали су рум и оплакивали лимуново дрво на некој удаљеној обали. „Не, ми нисмо пијани“, говорили су у хору, „ми смо само опијени мирисом лимуна.“ Хтио сам да их одобровољим, да им наручим боцу рума, да их частим да бих сазнао име обале и још понешто. Али, увијек то проклето „али“. Утопили су се у масовној тучи, која је избила из мени необјашњивих разлога, и ножеви су сијевали, и летјеле су боце, и текла је крв... И прије него што је један од њих издахнуо, прозбори: „Хана“. Остали су се, на моје запрепашћење, изненада изгубили у лавиринту уских улица овог приморског града...

Мирослав Б. Душанић

© by ingor

He could have said: But the winds cannot be denied, bringing as they often do a future that is impossible to ignore.

You, are the wind that I did not anticipate, the wind that has gusted more strongly than I ever imagined possible. You are my destiny....When I woke, I felt empty and alone. The dream did not comfort me. Rather, it made me ache inside because of what I had done to us, and I began to cry. I am praying that you will let me come back to you, this time forever…....Another message in a bottle....

Alexandra Einstein

6 коментара:

Romantik Seelchen је рекао...

ich möchte einfach Grüße und Danke zu den Gedanken und Worten senden, herzlichst Jasmin

Миррослав Б Душанић је рекао...

Danke Jasmin!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драга Алекс,

Твој текст сам „извукао на површину“ јер је штета да „чами у позадини“ – можда ћу још који пут да се огласим...

Поздрав!

Romantik Seelchen је рекао...

Захваљујем вам се и желим им срећан викенд, можда са новим или старим сећања на завичај, шта је то бедеудет сада и овде, многи Поздрав из јасмин близу Вајмара

Lara Rostov је рекао...

Zadovoljstvo je moje da čitam Tvoj blog!

Elsa Rieger је рекао...

Ich bin traurig, weil ich das alles nicht lesen kann ...

ELsie