Aunt Helen
Miss Helen Slingsby was my maiden aunt,
and lived in a small house near a fashionable square
Cared for by servants to the number of four.
Now when she died there was a silence in heaven
And silence at the end of her street.
The shutters were drawn and the undertaker wiped his feet-
He was aware that this sort of thing had occurred before.
The dogs were handsomely provided for,
But shortly afterwards the parrot died too.
The Dresden clock continued ticking on the mantelpiece,
And the footman sat upon the dining-table
Holding the second housemaid on his knees-
Who had always been so careful while her mistress lived.
T. S. Eliot
ТЕТКА ХЕЛЕН
Госпођица Хелен Слингсби, моја тетка уседелица,
живела је у малој кући крај трга у моди
О њој се бринуло до четворо слугу.
Сад пошто је умрла тишина је на небу
И тишина на крају њене улице.
Ролетне су спуштене и погребник је обрисао ноге –
Свестан да су се овакве ствари дешавале раније,
Пси су били добро збринути,
Али недуго после тога и папагај је угинуо.
Дрезденски сат је наставио да откуцава на каменом оквиру камина,
И слуга седе на трпезаријски сто,
Са другом собарицом на коленима –
Која је увек била тако опрезна док јој је господарица била жива.
Томас Стернс Елиот
Miss Helen Slingsby was my maiden aunt,
and lived in a small house near a fashionable square
Cared for by servants to the number of four.
Now when she died there was a silence in heaven
And silence at the end of her street.
The shutters were drawn and the undertaker wiped his feet-
He was aware that this sort of thing had occurred before.
The dogs were handsomely provided for,
But shortly afterwards the parrot died too.
The Dresden clock continued ticking on the mantelpiece,
And the footman sat upon the dining-table
Holding the second housemaid on his knees-
Who had always been so careful while her mistress lived.
T. S. Eliot
Мирослав Б. Душанић |
Госпођица Хелен Слингсби, моја тетка уседелица,
живела је у малој кући крај трга у моди
О њој се бринуло до четворо слугу.
Сад пошто је умрла тишина је на небу
И тишина на крају њене улице.
Ролетне су спуштене и погребник је обрисао ноге –
Свестан да су се овакве ствари дешавале раније,
Пси су били добро збринути,
Али недуго после тога и папагај је угинуо.
Дрезденски сат је наставио да откуцава на каменом оквиру камина,
И слуга седе на трпезаријски сто,
Са другом собарицом на коленима –
Која је увек била тако опрезна док јој је господарица била жива.
Томас Стернс Елиот
4 коментара:
Lese gerade 'Die Moderne' von Peter Gay und dabei wurde mir klar, was für eine große Bedeutung T.S. Eliot hatte. Und hat.
Inzwischen tiefer gebohrt. Bin reichlich entsetzt über seinen Antisemitismus und seine dünnsinnigen Vorstellungen von einheitlicher Kultur. Er mag ja eine neue Perspektive in die Poesie gebracht haben, aber wenn bei Innerlichkeit so etwas herauskommt, schwingt das doch immer mit.
Deine Feststellung möchte ich wirklich nicht herunter bagatellisieren: als Dichter war er und blieb er von großer Bedeutung… als Mensch, (wie viele von uns / wie viele vor ihm und nach ihm), hat er seine Schwäche gezeigt…
Mit freundlichen Grüßen!
Ist durchaus keine Bagatellisierung. Teile persönlich nicht wirklich Eliots Sicht von Poesie, aber natürlich sehe ich die große Bedeutung. Gruß zurück + schöne Woche!
Постави коментар