Повратак блудног сина
Дању и ноћу у оковима
пожуде
прерано остарио
хтио би да се присјети
и најситнијих детаља
свог одласка
а када се замори сања
кућу
у потрази за собом
пење се уз степенице
и пушта сузу
пред затвореним
вратима
буди се у освит зоре
заувијек
собом уклет у нигдини
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Лијепо написано.
Поздрав из Темерина
...."Da se ozenim, napravim decu, odlazim nekud na posao svakog bozjeg dana i vracam se. Ni u ludilu... Zar je covek samo zato stvoren: da izdrzi sve to i onda umre? Radije bih negde prao sudove, vracao se u svoju rupu i pio dok ne zaspim..."
Večiti i neponovljivi Bukovski, a Bludni sin je urbana legenda koja živi....
Komplimenti!
И Нигдина је топоним у овом Богом створеном свету, који је какав такав наш дом. А какав је то у много чему зависи од нашег погледа.
Постави коментар