ОПРОШТАЈУ
Није ово слагалица,
Дрво живота,
Узор врлине,
Дневник хронике,
Оштри сусед,
Мали пљусак,
Цвет заборава,
Витка врба.
Пробуди се
Уснули лептиру
Нуждом узбуђен,
Кукавицо!
Оставио си ми рајску птицу,
Попут стрелице, равно у срце.
У чаши – пола вина,
Буру оћутаних речи...
Предах ти ноћ,
Стихови пупољак.
Горка, слатка,
Занесености.
Татјана Дебељачки
MOTHER
If your life was dying slowly,
In this rhythm mine was living fast.
It is the same:
I can see the day, I can see the great day,
I can see the glorious day,
My mother.
If something is tearing my soul apart,
though I put a lot of optimism into it,
believe me, mother.
You are special.
In your eye is my happiness,
Just because of you
I am persistent and positive.
Evil comes and goes.
We have met again and we chased,
And in circle again.
Sadness makes lips silent.
Don’t I have a right to love aloud?
I will write a long poem.
Tatjana Debeljački
Нема коментара:
Постави коментар