 |
| © by Beate Prahl: Versuchung |
Глогов колац Мирољуба Тодоровића
Ходам бесциљно
Не очекујем позната лица
У овом граду нема
Пријатеља
Ни осмијеха
Ни птица
Неки страни људи
Ужурбани
И апстрактни
Нестају у пролазима
Сви су исти
И то већ годинама
Ништа се није промијенило
Од мог доласка
Утапам се у осаму
Небо глуво
Сунце посустало
У срцу глогов колац
Исти онај којег помену
Мирољуб Тодоровић
У својој пјесми
„Усплахирена вечност“
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар