Савко Пећић Песа: У свјетлости таме

(Пријатељу и роду мом
Мирославу Б. Душанић,
написах ово, зато што својим
умом живот разумије.)

Бивша кућа пород. Душанић у Појезни саграђена 1972.

док се жижак увлачи

у свјетлости таме

пржи се на свитку

жеља угасла

крушка чечавка

у грлу запела

нема гласа

да нешта каже

јер живот тиња

сунце зрацима милује

утабане слике стопала

сузама мајчиним дојена

дјечијег вриска у блатишту

тама обрисе прекрила

поред стабала

и сад земља

на мокраћу мирише

зора свака до подне

на дјецу извирује

на вратима тама

свјетлост праг не додирује

од уклетог Драшана

дуго већ гласови не долазе

сјене у сутон залазе

дјеца се без колијевке

у туђини не смирују

Савко Пећић Песа