Аслан Махмути: Двије пјесме

аз съм бог

или дрво спаса

јављаш се

као светлосно тело

на српу младог месеца

указујеш се

код нинине локве

и уз гојин грм

чекаш ме

уз крсно дрво

уз кедар и чемпрес

чиниш се

змијом од меда

и од злата јабуком

помилуј ме

девичанским крилима

и изведи пред господа

Камен на земљи

мој сине

сине мој

подигни се

над мој гроб

оплакуј неоплакане

памти свеприсутне

камен стави

на мој мрак

да памти

кости да ми дави

плачи невидљиви

мој сине

име моје

не напуштај

храм мој мртви

искро моја

над звездама

натапај ми

плућну лађу

сузама

читај ми са

камен-олтара

речи песме

ништа друго

мој месече

Аслан Махмути: пјесник и књижевни преводилац; рођ. 1971. године у Београду; филозофске студије у Београду, потом политичке науке, новију историју и филозофију у Тибингену (Tübingen); у Нирнбергу (Nürnberg) гдје живи и ради, објавио више књига поезије на српском језику: „Хостија у пепелу“, „Мирне ствари“, „Збирови“, „Речи трећег говора“, „Сенке појава“; са српског на њемачки језик преводио између осталих Миодрага Павловића, Радмилу Лазић, Ану Ристовић, Милутина Петровића, Зорана Богнара, Милана Ђорђевића, Енеса Халиловића...