мој ноктурно
док се небо умива
лагано клизи мелодија сна
низ водене површине
на сивом јахачу
вјетар доноси јесен
кроз шуму дише самоћа
на путу низ драперију лишћа
језиво улази туга
стабла без покривача
као протуве стоје
у вјеверишта сањара
увлачи се тишина
магла пред очима
тамом затвара врата
Савко Пећић Песа
1 коментар:
La noche va pintando sombras, en la soledad las hojas de otoño se vuelven tristezas …esperando que rompa la alborada para ser melodía …
Un cordial saludo
Постави коментар