 |
| © by *Versatis: Soliloquia Commenta |
Земља мртвог слова
Све се у посљедњем рату пореметило
Неко чудно небо изнад глава
Несрећу у земљу населило
Сунце заспало на нишану језика
Наступила нека коб велика
Којој више нема имена
Ријечима се замахује као маљевима
Санитетске службе не сустижу
Да збрину све повријеђене
Земља све мање погодна за становање
А законодавац нема воље
Ни једно слово да разјасни
Мирослав Б. Душанић
5 коментара:
Пријатељу Мирославе све је утихнуло у заборав,нема ко да збори ни говори. Слова су заборавили или нису ни знали сва слова. Али зато као пацови још по буњиштима грицкају пребирући и оно мало што је од имовине остало након рушења прерушавња у циљу остваривања демократије.Ма каве су то демократије, које мало горчије звуче од диктатуре, барем коју смо ми имали ? Ако је у свијету таква демократија, као код нас, онда без обзира на све, могу да кажем, заиста добро нам је било док се белај не деси....!Данас ''пашалука'' је много и нема се коме жалити ни кукати,јер мандатарење је загарнтовано.Ма овдје нико никога више не може смијенити кад се домогне власти, увијек исти остају и само се ротирају. Кажу, па народ бира, јест у опанцима....!
У то се утопили, нажалост бајни књижевници, пјесници, медији и нема објективне протесне приче или пјесме,а у новинама само једни друге блате, зависи ко је ко на власти,или опозицији, па по том моралних и духом богатих више нема.И ако има они су потиштени и немају снаге да ''дрекну'',а и ако кажу нешта слиједи полиција, коју плаћа народ,а она заштити владајуће олигархије.Ево јуче у Добоју, након мјесец штрајка машиновођа, умјесто разговора послата је полиција, која их је истјерала из просторија, гдје су мирно протестовали.Ех, како нам је тако нам је....!!!
Зато ова твоја пјесма звучи, као усмаљена и горда ријеч протеста и вапаја, након свега што нам се дешавало и дешава.
Ух! Такву реакцију и исцрпан коментар нисам стварно очекивао - Хвала Ти!
Miroslave...!
kako očekivali niste? jake su Vam reči što ih u pesmu sliste!
da nije Pesa... ja bih to isto progovorila. Ali, ovde se govor ne čuje... jer, samo dok laješ možeš se nadati da će reakcije biti!
Ipak, verujem još uvek (mada mlada nisam:))) da ima nade dok je Vas i Vama sličnih:)
pozdrav:)
КАДА ЋЕ СВЕ ОВО У НЕКЕ КОРИЦЕ?
Александре, брате,
понуда немам а сам нисам ни тражио... можда једном (прије но што умрем) у самоиздату издам пар примјерака...
Постави коментар