Три српска мотива
1
Растјерано јато птица
И сунце које увијек
Залази
Човјек ћути и чека
(Неког ко не би само заузео његово мјесто
Већ и идентичну перспективу)
Већ и идентичну перспективу)
Над њим мрачни облак
Као оштрица ножа
2
Спушта се ноћ као глува кучка
У њој сто од храстовине лебди између пода
И таванице
Човјека нема
(Отишао је
А да друго вријеме није ни дочекао)
А да друго вријеме није ни дочекао)
3
Ослушкујући кишу у ноћи једног новембра
Непознати људи опуштају мишиће
У нашим креветима
(Купимо своје сјенке и одлазимо неповратно
док нам црви изједају душе)
док нам црви изједају душе)
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар