субота, 07. јул 2012.

Мирослав Б. Душанић: У лавиринту

© by Jon Sullivan
у лавиринту

не знам
да ли због лажи или увреда

сањао сам стабло
изнад којег се вијорио облак
сједио на клупи у парку
једног љетњег јутра
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи или увреда

волим кипове
у свјетлу мјесечине
подсјећају ме на демоне
несреће и туге
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи или увреда

цијеле ноћи сам лутао
и никог нисам срео
нешто касније у стану
такође пустиња
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи или увреда

живот се удаљио од мене
постао сам дивљи
не пишем више поезију
мисли су ми пуне отпада
али то је само фрагмент

не знам
да ли због лажи или увреда

Мирослав Б. Душанић



Можда у томе и јесте решење. Не размишљати о томе где је излаз, већ схватити да је живот распуће на којем стојиш управо сада. Тада ће лавиринт и нестати – па он и постоји у нашем уму, а у стварности је само избор – куда даље.

(Виктор Пељевин: Шлем ужаса)

Нема коментара: