0
© by shime02: У тврђави у Нишу
Караула, Србија, Цариград
 

       Србија је последња караула надирућим саблазнима са Запада
                                                                   Павел Тихомиров

Има већ година како су нас
Нападачи оставили на миру
Ми смо последња караула
Чувамо задату реч од вртлога
Подивљали смо овде али у поретку

Све оно од чега бранимо
Реч вреднију од сваког живота
Већ смо кушали и пића и јела
И жене које нас походише
Са причом да мушког више нема

Све то од чега бранимо слово
Полако преузели смо на себе
Делимо хлеб са лукавим али со не
Она нам као киша пада
У време када клонемо и паднемо

Украли смо у једном контра нападу
Много крвавих страница лажи
(или је то био тројански коњ)
Почели смо једни другима
Нове лекције да делимо и делимо се

Кажем хлеб нам постаде исти
Жене са њима поделили смо
Али има једно тајно место у тврђави
На које идемо чисти и покајани
Један олтар којег нам освети Небесник

Неки су већ сишли са карауле
Међу непријатеље и бљују ватру
А ми које распра једе и расчовечује
Чекамо трубу да нас подигне на узбуну
У борбени распоред да ступимо

Знамо да они који нас послаше
Да задату реч одржимо и сачувамо
Некада познају а некада нас не познају
Знамо и да смрдимо на проливену муку
И да прљави смо од крви и земље

Али ми смо граничари у зачуђености
У сатанском миру који нисмо тражили
Без попуне и без вести из Цариграда
У запитаности да ли постоји Царство
Или постојмо само ми и Граница повучена 


Никола Александар Марић

Постави коментар Blogger

 
Top